„Шта је човек а мора бити човек?“
Овим Његошевим стиховима направимо разлику између модерног, коме је у првом плану искључиво материјално, и традиционалног друштва које пре свега истиче човека, човечност и уопште све оно што је везано за људскост. Развијајући се као материјално биће савремени човек се отуђује од изворних принципа и тако ходајући једном крајношћу неизбежно ствара другу, јер je све више људи којима на првом месту више нису људи већ све друго осим људи.
Западна, а сад већ и светска филозофија живота нам говори да је новац нешто највредније што човек може да има. Тако је и настала позната изрека „време је новац“. Из традиционалног угла гледања, што би народ рекао, она не пије воду. Наши преци и наши родитељи су имали сво време овога света али га нису трошили грабећи за новцем и материјалним. Они су сво своје време улагали у људе. Њима време није значило новац већ духовни напредак, развој и простор за стварање добрих људи. Кроз призму тога запитајмо се да ли је новац нешто највредније што један човек може да има? Одговор је наравно НЕ! Највредније што неки човек може да има јесте човек.
Као продужетак божанске искре који распирује ватру и пали огњишта, као неко ко је испред сваког напретка, друштвеног организовања и сваке друштвене и животне филозофије, стоји нико други до човек.
Човек као појединац на првом месту мора да буде частан, поштен и једном речју моралан. Због тога и сва пажња треба да буде усмерена на стварању и чувању таквог човека као некога ко ће својим залагањем, исправним принципима, у сваком делу друштвених прилика и друштвених организација само доприносити њиховом расту развоју и напретку било да је она схваћена на традиционалан или на неки модеранији начин.
Можда у ери савременог света не влада мишљење да је на овом свету човек највећа вредност. Можда је данас лакше прихватити новац као нешто вредније? Ако се случајно нађете у окружењу где је све друго важније од човекa, будите уверени да се налазите на погрешном месту и да је ипак добар човек тај према коме требате да усмерите своје целокупне животне идеје и планове. Јер је због човека све било, због човека све јесте и због човека ће све бити..
