Ватра је пламен, а пламен је живот
Још у најранијим тренуцима живота човек је успео да укроти одређене облике енергије и искористи их за себе, како би му живот био лакши и једноставнији. Један од првих укроћених облика енергије од стране човека је ватра. У тами она је светлост, у хладноћи она је топлота, а у преживљавању она је као сестра рођена. Али, ако се не руководи њоме пажљиво, уме да буде и немилосрдни непријатељ. Зато, као и све, и ватра има своје законитости по којима функционише.
Огњиште не може да постоји без ватре, она је основни чинилац огњишта које губи своју функцију уколико се ватра угаси. Није битно да ли је то огњиште на сред куће или је у питању ложиште покрај куће или се ради о неком примитивном или модерном шпорету, улога ватре је увек иста, на првом месту да обезбеди топлоту, а потом и да потпомогне у свим другим кућним пословима као што је припремање хране, грејање воде за потребе домаћинства и хигијене укућана. На овај или онај начин улога ватре остала је иста, разлика је само у средству у ком се држи „заточеном“.
Поред употребе ватре у затвореном она се може користити и на отвореном простору, то јест ван куће, а најчешће опет као помоћно средство за обављање разних послова, заната, као што је ковање, прављење стаклених и глинених посуда, прављење ћумура и луча и многих других. Треба напоменути њен значај и у нешто суровијим условима у природи, где ће се значајно побољшати шансе преживљавања ако се њоме овлада.
На први помен ватре свима нам је пред очима слика светлости и осећај топлоте коју ватра ствара. Заиста она има неку снагу и силу у себи која заслужује да се са поштовањем према њој опхподимо. Није ни чудно онда што поједини историчари у етимолошком смислу изједначавају реч пламен и реч племе. У контексту родовско племенског друштвеног уређења, када је огњиште било кључан збирни елемент око којег су се формирале веће друштвене заједнице, попут племена и братстава, ватра, пламен и огњиште били су синоними за живот, заједништво и напредак. Из свега тога произилазила је велика и јака држава, утемељена на строгим и „ватреним“ принципима.
Како је време пролазило огњишта су се гасила, нестајао је жар, нестајала је ватра, а са њима поред породичног мира, топлине, здраве хране, нестајала су и велика, јака племена и братства, а онда, сасвим очекивано, нестала је и велика, јака држава. Пламен тиња, непријатељ навија да се угаси, међутим, жар још постоји. Потрудимо се да ватра опет озари и испуни огњишта.
