Kuca brvnara

Брвнаре

Куће брвнаре у Србији. Како су се градиле и зашто?

У прошлости је дрво имало велику улогу у животу српског човека. Срби су у складу са својим једноставним начином живота градили једноставне, али функционалне куће. Материјал за градњу су увек бирали из непосредног природног окружења.

Брвнаре су најчешће грађене од необрађеног или обрађеног трупца дрвета бора, смреке и јеле.

brvnara
Изглед старе куће брвнаре

То дрвеће у себи има природну смолу која на природан начин штити дрво од пропадања. Кров је по правилу стрм и висок, нарочито у планинским крајевима, а нижи и блажијих нагиба у побрђу Шумадије. Покривао се сламом, даскама, шиндром (кровни покривач од цепаних дрвених дашчица, које се постављају једна преко друге са преклопом) или плочама од шкриљца.

Изградња ових кућа је карактеристична за турско време. Кметови нису смели да на беговској земљи граде куће од чврсте конструкције. Брвнаре су се могле растављати и преносити на друго место чиме је олакшано пресељавање кметова по целом беговском имању.

У првим деценијама 19. века таквих покретних брвнара је било у западној Србији. Oво је један нарочити тип куће у планинским пределима.

Брвнаре су представљале склониште и заштиту човеку, стоци и пољопривредним производима. У њима су се смештале ветрењаче, млинови за жито и разни други алати и машине.

Градиле су се у широким просторима где постоје шуме и представљају најстарији тип зграда у овим пределима. Брвнаре су углавном имале, осим исте грађе, и исти унутрашњи распоред и покућанство. Постојале су једноћелијске и двоћелијске, а касније су се додавали остава и трем.
Унутрашњост брвнара је једноставна. Зидови су грађени од целих стабала, облица. Касније су облице половљене и тесане у греде и талпе.

Основа зграде је правоугаона. Под је од иловаче. Унутрашњост је једноставна. Постоји једна четвороугаона просторија, обично са огњиштем у средини како би ватра била даље од дрвеног зида. Спавало се на простиркама, на земљи. Намештаја није било много.

Унутрашњи простор је понекад био подељен лаганим преградним зидовима од дасака или плетера.
Тавана није било, осим што се понекад изнад огњишта налазио черен (ћерен) или леса за сушење кукуруза. На облицама које су постављене између греда тавана сушило се месо.

На брвнарама је све било од дрвета и све израђено рукама сељака.

У данашње време су веома ретке старе типске брвнаре. Само у планинским крајевима још преовлађују брвнаре са високим шиндраним кровом. Оне су сведоци једног времена, начина живљења, човекових духовних потреба и способности. На основу њих можемо да сагледамо шта је народном градитељу било најважније приликом изградње.

Савремени начин градње брвнаре

На сву срећу, све је више људи који желе да постојеће старе куће обнове како би сачували исконску везу са завичајем, традицијом и прецима. Почиње да се гради све више дрвених кућа и због екологије, као и због саме чињенице да се оне брже граде и квалитетније су за живот.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Е-МАГАЗИН О ЈЕДНОСТАВНОМ ЖИВОТУ

Добро дошли у ризницу заборављеног знања наших предака.

ognjistesrpsko.rs