ognjište

Зашто Огњиште?

Сви социолози и психолози данашњице слажу се да је породица основна ћелија људског друштва. Са тиме ће се сложити како они учени тако и они који своје поимање живота базирају на традицији, искуству и предању. Од породице, практично, све извире и полази.



Из историјских писаних извора, поготово оних крајева балканског полуострва који се везују за Србију, можемо видети да из породице даље настају шире родовске и племенске заједнице, односно братства. Из више братстава која су међусобно била род, форморала су се племена, а удруживањем више племена јављала се потреба и могућност за зајдничком територијом над којом су имали власт и одоворност. Језиком данашњице, то би била суверена држава.


Данас су све те одреднице: племе, барјак, братство – непознате. И оно најгоре, данас су непозната одредница и породица и држава. Скоро да и нема друштва за које се може рећи да постоји у форми државе. Све државе које данас постоје су квази државе успостављене на погрешном породичном темељу. Идући тако од квази државе на доле, долазимо и до квази породице. Свако ко се озбиљније позабави анализом може закључити у каквом стању се она данас налази.


Оно што је олтар у храму, то је код Срба било огњиште у кући


Узимајући у обзир одреднице попут братства и племена, можемо слободно да кажемо да је држава осовина око које се окрећу све те заједнице које у својим основама садрже породицу. Док оно што треба да представља осовину око које се (п)окреће породица и сви њени чланови јесте ОГЊИШТЕ. Оно представља темељ сваке породице. У нашем народу постоји чак и клетва која се може сврстати у ред најгорих клетви: Дабогда ти се огњиште угасило. Да ли се нама огњишта гасе? Да ли ми тренутно трпимо најгору клетву коју смо могли да добијемо.


Огњиште је простор у средишту куће на коме се ватра никад није гасила. Ако се чак и десило да се ватра угаси остајао је жар који се могао уз само мало труда опет претворити у ватру. Ми смо тренутно претворени у жар, и то жар који прети да се потпуно угаси уколико не разгоримо ватру.


Као што смо већ закључили, огњиште у свом материјалном смислу заузима средиште куће и не само то, огњиште и у нематеријалном смислу, оном духовном, заузима средиште оних који пребивају у тој кући, па чак и оних који у ту кућу чешће или ређе свраћају. На огњишту се сви греју када је хладно, за огњиштем се спрема јело од кога се сви укућани хране. Око огњишта се договрају послови и врши њихова подела међу укућанима. За огњиштем се доносе важне одлуке, па и пева, препричава и весели. Постоје људи који огњишта у кући пореде са олтаром у цркви – светиња над светињама. Дакле, видимо да огњиште заузима посебно место у породици.


Овде, на овом сајту, пробаћемо да обрадимо све аспекте једног независног породичног огњишта које почива на тачно уређенеом поретку, окупљајући све укућане око једног циља. Пробаћемо да обавимо поделу послова и да сваки тај посао разложимо и да га на прави и практичан начин представимо. Покушаћемо да реакумулирамо знања која смо као савременици старих генерација изгубили, заклињући се у савремену технику и технологију. Покушаћемо да у први план убацимо све оно што је данас непопуларно а што ће, убеђени смо у то, сутра живот значити. Уколико не желимо да се ватра потпуно угаси. А како је кућа прва ствар на коју треба мислити када се говори о огњишту, на сајту ће бити речи и о кућама прављеним од природних материјала на што једноставнији начин.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Е-МАГАЗИН О ЈЕДНОСТАВНОМ ЖИВОТУ

Добро дошли у ризницу заборављеног знања наших предака.

ognjistesrpsko.rs