Особине праве жене

Живећи у материјализованом свету у ком се просто намеће прича о самосталности и независности, жена се као неким злим силама одвлачи од њене велике и важне традиционалне улоге коју је некад имала. Породица полако губи основну функцију и њена државотворна улога полако слаби и нестаје. Утицајем популарних феминистичких трендова и свакодневних скривених порука коме се друштво излаже, истиче се индивидуализам као нешто добро и пожељно, при чему долази до разбијања породичног поретка. Није узалудно речено да кад породица пропадне, припашће све, а без добрe женe, добра породица из које ће ницати добри људи, просто није могућа.

Добра жена је стуб и врат једне породице. На жени је иметак и способност да као матица држи своје пчеле на окупу. Као орао које своје птиће свија у гнездо. Греје их својим крилом, храни пажљиво сваког исто, учи летењу, учи шта је то ветар и са које стране вреба непријатељ.
Пре свега, добра жена настаје у доброј породици. Често се та вредност преноси са генерације на генерацију, иако, наравно, то није увек случај. Добру жену одгајили су добра мајка и добар отац. Није искључена ни варијанта да девојка сама доживи преображај иако није имала узоре у кући, мада је то увек и тежа и ређа опција.. Жена све своје врлине и карактерне особине наслеђује од њене мајке, а народ каже да девојка често изабира мужа који је карактерно најсличнији њеном оцу. То је карактеристично за појединце који су одрастали у јаким заједницама. Ево једне занимљиве анегдоте из наших старих времена која говори баш о том утицају породице на девојку која стасава за удају:

Блажо Радојев рекао мајци да је науман да се жени, а она ће њему:
-Срећно ти било дабогда, али прије но што се одлучиш, нешто ме послушај. -Шта мајко? -Прво: пођи јој, сине, дома и виђи шта је отац у њеној кући! -А што то да гледам мајко? -Зато, јер што будеш видио да је отац у њеној кући данас – то ћеш ти бити сјутра у својој!!!И друго, што се невјесте тиче: гледај да је имадне и за бабу!

Мајка и ћерка – стари су увек говорили гледај мајку бирај ћерку

Онако како су се њени родитељи у брачној заједници поставили једно према другоме умногоме дефинише поглед на такав однос у будућности који ће та девојка да има када се она буде удала. Наравно да ово није стереотип али треба га свакако имати на уму.

У браку, поред тога што је жена мужу сапутник она је и саветник, зато она мора бити мудра и одмерена па је итекако важно да поседује ове две особине. Сваки њен савет или сугестија имаће већи учинак уколико је изнет са пуно љубави и смирења.

Жена преузима улогу мушкарца само ако га у том тренутку она нема поред себе, а у сваком другом случају она је као заменик командира. Обавља важну функцију заменика али не издаје наређења.

Постојале су ситуације када је жена морала да преузме кормило и реагује онако како се од ње не очекује. Да се постави „мушки“. Не може се рећи да раније није било „тврђих“ приступа према жени, али она свакако није неко коме је забрањено да говори и искаже своје мишљење како се то често погрешно мисли поготово за патријахално уређене заједнице, па ево једне приче која потврђује то:

Кад је књаз Никола наилазио једном преко Загарача, изнијела му је на пут каблић млијека жена поткомандијера С.М. за коју је и књаз био чуо да је као занемарила свога мужа. Па ће јој приговорити: Припази га, јадна не била, Он је то заслужио, па да си три пута млађа. Пази, ти, Господару, како ћеш узети од Турака Спуж и Подгорицу, а не како ћу ја чувати мужа-одговори књазу ова разборита жена.

Овом одговору књаз Никола није имао шта да дода, из простог разлога јер је жена била у праву. Свако треба да зна где му је место и жена има пуно право да подсети мушкарца уколико он то заборави.

Жена испраћа мужа у рат…На лицу јој се не може видети ни туга ни радост, већ забринутост…

Поред мужа и она води бригу о породици и чува мир, и својом смерношћу труди се да ни на који начин не обрука домаћина и кућу, чува част и образ како свој тако и осталих чланова породице. Кроз историју видимо да су многе жене достојанствено понеле бреме ратних дешавања, глади, смрти мужева и синова, носећи се касније успешно са проблемима и чувајући углед домаћина и после његове смрти. Узимајући презиме мужа она практично прелази из једне породице у другу. Напуштајући родитељску кућу она подноси велику жртву јер се тамо враћа искључиво као гост.

Облачење жене треба да буде скромно, пристојно и једноставно, како би била скривена од погледа других.

Жена је посвећена својој породици и увек их ставља у први план, пажљиво негује личност деце и храни их врлинама, тка и везује њихове душе за небо. Учи их традицији вери и култури. Шта је добро а шта лоше. Она, бруси и клеше, уклања оно непотребно код деце. Подучава их да све што раде „соле“ са љубављу, да чврсто стоје на ногама и да ништа не сме да поремети здрав однос међу свим члановима заједнице.. Мајка васпитава и учи децу и на њој је велика обавеза у том погледу. Језик којим говоримо са разлогом се не зове „патерњи“ него матерњи, од речи матер. Она све држи на окупу, храни физички, морално и духовно по угледу на наше претке. Увек спремна да поднесе жртву за децу, да кидише и да се бори за њих јер су деца највеће богатство које она може да подари и породици и широј заједници. Колико је њена улога важна ево још једне анегдоте и то ни мање ни више него из „сурове“ српске Црне Горе:

У Вилусима, крај Никшића, живио је Тодор Јованов, добар домаћин и човјек од лијепе ријечи. Жена му, Стоја, не гора међу женама. На њихову крсну славу, Светога Николу, дошао и Саво Стеванов из Кривошија.
-Тодоре, надвиси Савов глас гласове осталих, ‘оћеш ми рећи једну?
-Питај Саво.
-Шта је ово Тодоре: имања немаш више но ја, кућа немаш више но ја, коњ ти није бољи од мога, глас код људи слаб не носим, али ми нешто не иде ка тебе.
-Право си река’, Саво. Имање ти није мање од мога, кућа немам више но ти, коњ ти је, можда, бољи од мога, глас ти је код људи добар и предобар, али ти једну работу немаш к’о ја;
Ти немаш Стоју, Саво!

Косовка девојка на слици Уроша Предића симболише отаџбину

Сведоци смо да је данас жена изгубила своју улогу, изједначава се са мушкарцем и захтева иста права. Данашња жена је посвећена послу, каријери а тек онда ако има места посвећује се породици која у сваком смислу трпи због тога. На снази је једна врсте побуне у којој се акценат ставља на то да није вредна да било шта трпи, да је сама себи довољна и да нико нема право да се меша у њен живот, већ да има право да живи како жели при чему наноси велику штету ужој и широј заједници. Остаје нам да негујемо оне праве људске вредности и принципе како не бисмо своју душу и душе своје деце натапали нашим грешкама. Љубав је оно што нам треба, а да је нешто љубав знаћемо по томе да ли је прати жртва. Ми упорно бежимо и од љубави и од жртве, ваљамо се у блату пролазних ствари поганећи душе своје. Ко ће, ако не жена то да исправи уз несебичну помоћ женика! Жртва, само жртва и љубав ће на крају победити све!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Е-МАГАЗИН О ЈЕДНОСТАВНОМ ЖИВОТУ

Добро дошли у ризницу заборављеног знања наших предака.

ognjistesrpsko.rs