Кућа – Заклон, мир, уточиште…
Пре него што се свом силином бацимо на тематику која се тиче типова и начина градње, ваља рећи нешто и о самом месту у коме живе чланови породице – о кући.
Постоји народна изрека која јасно описује шта је то кућа. Кућа је оно у шта се уноси, а одакле се не износи. Ово народна мудрост би требала да нам буде довољна да схватимо колико је кућа битан простор за правилно функционисање једне породице. Кућа је место које пружа заклон, топлину, уточиште и мир свим укућанима. Она се, дакле, прави тамо где једна породица може да досегне свој пун стадијум слободе, мира и спокоја.
У складу са тим можемо да видимо да су наши преци градили своје домове на неприступачним, брдовитим и стеновитим местима само како би имали и сачували своју слободу, мир и спокој. Дакле, не гради се кућа тамо где је духовни немир, па чак и по цену да је око ње изобиље у материјалном смислу. Кућа мора да буде духовно безбедна, не безбедној позицији, што је основни предуслов за место градње, а тек касније долази све остало па и то да буде на плодној земљи и сл. Мора, условно речено, да има своју независну и слободну функцију коју даље пружа онима који у њој живе.
Постоје разни материјали и начини градње куће, али овде ћемо се бавити искључиво изградњом кућа од природних материјала. Као што је најбоље решење увек и најједноставније решење, тако то важи и за градњу куће. Најчешће коришћени материјали за изградњу куће су управо они материјали којих има у окружењу где се кућа и гради. Бесмислено би било да се материјал за градњу вуче километрима када све што је потребно за кућу постоји баш ту, где она и настаје у свом правом смислу. Ако се кућа гради на каменитом подручју, онда ће она бити од камена, а ако се гради на подручју где има глинасте земље, онда ће се она градити од глине у комбинацији са сламом. Ако је кућа окружена шумом, онда ће вероватно бити саграђена од дрвета, куће познатије као брвнаре. Могуће је извршити градњу и комбиновањем неким од ових материјала, а све у зависноти од њихове расположивости.
Ако сте икада пролазили кроз црногорски део Србије, могли сте да видите управо то, да су на каменитим подручјима куће искључиво од камена. У пределу шумадије преовлађују куће од камена и дрвета, сходно таквом и терену. У северној Србији, Војводини, старе швапске куће су све рађене од блата, односно комбинацијом глине и плеве.
Индустрија и појава постмодерног света који се родио на темељу индустријализације су умногоме утицали на то какав ће човек имати однос према кући као објекту. Појавили су се нови вештачки материјали који су наводно повољнији и једноставнији за рад, те су практично потиснули природне материјале из употребе.
Међутим, како ништа вештачко што је човек направио не може да се мери са оним што има у природи, тако је случај и са грађевинским материјалом. Све се више на западу и нордијским земљама враћа принцип градње природним материјалима, а примат се даје дрвету, глини, слами и камену.
Замислите, цео модеран свет се наједном примитивизује! Сад је одједном опет најбоље оно што је природа дала и Бог створио. А, зар није тако одувек и било…?
