Хигијена као потреба или луксуз

Једно питање које нам се стално намеће када говоримо о козметици и хигијени у стара времена је „Да ли је истина да се људи никад нису купали?“ Постоји раширена предрасуда да су људи у то време живели у најстрашнијој прљавштини и да им тело јако ретко долазило у контакт са водом. Може се рећи да је одговор на то питање и „да“ и „не“

Можда би лакше било дати одговор на друго питање „Да ли људи у стара времена желели да буду чисти?“. Да, јесу. Али да ли су имали могућности за то? Нису. Чистоћа је увек била важан аспект сваке културе у историји. У ствари, чистоћа је важан део живота и за сваку животињу на земљи, јер животиња која се не одржава чистом је или болесна или умире, а то важи и за људе. За оне који су живели у ранијим временима било је важно да се осећају и изгледају чисто као и данас људима. Једина разлика је у томе што су могућности одржавања хигијене некада и данас далеко различите.

Праља

Стандард личне хигијене за већину људи данас значи туш сваки дан, чисту одећу сваки дан, уз помоћ машина за прање веша, дезодоранса, сапуна, шампона и четкица за зубе. Да бисмо разумели хигијену у стара времена, морамо разумети да су њихови погледи и могућности биле другачије од наших.

Купање или урањање тела у каду пуну топле воде, није нешто што су некад редовно радили људи, а постоји и низ разлога за то. За почетак морамо имати чисту и топлу воду. Данас то користимо током дана без пуно размишљања, само морамо одврнути славину у нашим купатилима или кухињама, али у стара времена то није ни постојало. У већим градова и варошима било је тешко пронаћи чисту воду и туширати се, а у селима прво човек мора имати средства за набавку и држање воде, а онда и некога ко ће воду носити са извора поготово у зимском периоду. Ако је неко чак и успевао да направи себи каду морао је размишљати и о ресурсима за загревање воде до праве температуре. Дакле, нешто што је данас тако једноставно, као што је купање у кади, и није било тако једноставно пре две или три стотине година

Шта су онда људи радили да буду чисти?

Па, купали су се. Можда нису сви, а можда и не тако често колико бисмо желели, али купање је дефинитивно постојало. Сапуни разних квалитета правили су се по рецептима у главном од животињске масти или од пепела од дрвета који сви знамо под називом „ЦЕЂ“ . Он се користио, за прање веша,као шампон за косу и као сапун за тело.
Људи су се купали и напољу, у језерима рекама, када је време то дозвољавало. Хладна вода се временом све више доживљавала као нешто што јача тело и одржава га здравим. Када је редовно купање постало норма, хладне купке су биле популарније од топлих.

Купање у дрвеном кориту

Проблем смањеног нивоа хигијене у стара времена резултирало је ширењем разних заразних болести које су данас скоро искорењене. Поготово у ратним периодима ионако смањена могућност одржавања хигијене доприносила је потпуно нехигијенским условима па су разне заразне болести одузимала животе скоро па као и само бојно поље.
Подизањем хигијене на виши ниво решили смо се многих заразних болести од којих се некад умирало као дланом о длан. Данас скоро да и не постоји кућа која нема купатило, топлу воду, бојлер и гомилу козметике за хигијену. Нажалост данас се отишло у другу крајност. Сва та козметика постала је препуна хемије која не ретко и штети нашем телу. Стога је можда најбоље наћи равнотежу између старог и савременог доба. То јест, у могућност свакодневне употребе чисте и топле воде убацити употребу природне козметике припремане на стари начин коришћењем природних средстава који су далеко мање штетнији и за тело и за околину.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Е-МАГАЗИН О ЈЕДНОСТАВНОМ ЖИВОТУ

Добро дошли у ризницу заборављеног знања наших предака.

ognjistesrpsko.rs