Енергија из природе
Живимо у свету енергије. Она је у природи свуда око нас: у ветру, светлости сунца, води, земљи. Без енергије нема живота, а основни извори за њену производњу које налазимо у природи су: енергија Сунца, струјање воде и ваздуха, енергија Земље.
Некад је човек живео у складу са природом и врло скромно је искоришћавао природне ресурсе. Обликовао их је према својим потребама и захваљујући њима је опстајао и развијао се као културно, социјално и духовно биће.
Сунце је највећи извор енергије на земљи. Без сунчеве светлости и живот на планети Земљи би престао да постоји. Људи су од давнина користили енергију, светлост и топлоту Сунца. Захваљујући њима сушили су сено, воће и поврће, шумско и лековито биље. Сушење је вероватно и најстарији начин чувања намирница, а данас се уз помоћ савремених уређаја за конзервирање хране опонашају природни услови сушења.
Човечанство је давно научило да користи енергију ветра. Уз помоћ ње људи су покретали ветрењаче, чамце и бродове, пловили су морима и прелазили велике раздаљине. Ветрењаче су се некада користиле за млевење жита. Данас се енергија ветра користи за добијање електричне енергије.
Енергија воде је најзначајнији обновљиви извор енергије. У прошлости се енергија воде користила за наводњавање и покретање различитих механичких направа као што су воденице и млинови. У брдовитим подручјима која су обиловала водом развиле су се технике које су користиле енергију текуће воде, најпре коришћењем малих воденица постављених на потоцима, а касније великих млинова са воденичним точковима и млинским каменовима. У воденицама су се млели жито и кукуруз и добијало се брашно које је било главна храна за народ. Такође, енергија воде се користила за производњу мање количине енергије – за осветљење и погон електричних уређаја мањих снага. Она је била бесплатна и еколошка јер њено коришћење није загађивало и нарушавало природу у окружењу.
У данашње време енергија воде се најчешће користи у хидроелектранама где се претвара у електричну енергију.
Ватра је имала веома важну улогу у преживљавању и еволуцији човека. Њено коришћење представља прво човеково господарење енергијом. Уз помоћ ватре људи су научили да кувају и пеку храну, да се греју и пале осушену траву олакшавајући тиме раст новим биљкама и да држе опасне дивље животиње на одстојању. Користили су је и за осветљавање, обраду и обликовање материјала (каљење дрвета, обликовање дрвета сагоревањем, печење глине) и за израду предмета (лончарство).
И данас се у ситуацијама планираног или непланираног борављења у природи ватра користи из истих разлога: за грејање, термичку обраду хране, осветљавање током ноћи, за израду алата и предмета.
Kaда није било свежих усева, наши преци су складиштили намирнице под земљом, у надземним или подземним траповима, како би одржали свежину воћа и поврћа и сачували храну за породицу.
Живот савременог човека је олакшан развојем различитих технологија, али је последица тога брже искоришћавање и исцрпљивање природних ресурса. Коришћењем обновљивих извора енергије доприносимо развоју и очувању животне средине за садашње и будуће генерације.
Кад би се сва ова енергија мудро користила, многи енергетски проблеми који нас чекају у будућности би се могли избећи.
