tradicija

tradicija

Како сачувати традицију?

Традиција је веровање или понашање пренето појединцу или заједници, често са симболичким или посебним значајем, које своје порекло вуче из прошлости. Под уобичајеним примерима традиције данас се сматрају празници и непрактични, али у културолошком смислу за друштво значајни одевни предмети. Под нестандардним али далеко битнијим, јесу усвојене друштвене норме које постоје и данас, и то, како унутар група и заједница, тако и између њих.

Муж и жена у народној ношњи

. . .

ЗНАЧЕЊЕ


Традиције могу да постоје и да се развијају хиљадама година – сама реч „традиција“ потиче од латинске речи „tradare“ или на енглеском „trader“ што значи трговац или у буквалном значењу пренети, предати или дати на чување. Иако се обично претпоставља да традиције имају древну историју, многе су традиције измишљене намерно, у кратком временском периоду, било да су оне политичке или културне.


. . .

ТРАДИЦИЈА ИЗ УГЛА МОДЕРНОГ СВЕТА

У модерном свету традиција није много популарна тема и она је обично супротна његовом циљу, па је треба разликовати од обичаја, конвенција, закона, норми, рутина, правила и сличних концепата савременог света. Ипак се и у овим институтима може наћи нешто што има примесу традиционалног, из простог разлога што су све савремене тековине производ људи који у себи носе клицу прошлог света, то јест традиције. Дакле, савремени свет је у супротности са традицијом и он покушава на све начине да је се реши. Задржаће је само онолико колико је потребно ради „украшавања“ нових савремених система вредновања. Бројни фактори могу погоршати губитак традиције, као што је индустријализација, глобализација и асимилација или маргинализација одређених културних група. Као одговор на то, покрећу се покушаји очувања традиције у многим земљама света.

Гуслар учи децу

. . .

СУШТИНА ИЛИ ФОРМА?

Често се у формалном и у материјалном смислу, традиција изједначава са религијом. Ако се узме у обзир да је поред скупа обичаја, религија и начин живота, онда се у великој мери може извући паралела између та два појма, из простог разлога што је и традиција исто поред скупа обичаја и један посебан стил живота. Међутим, исто као и код религије, и код традиције форма не задовољава суштину. То јест, форма је ту због суштине а не обрнуто. Јер, није суштина у формaлности већ је формалност један део суштине. Ако се тога будемо придржавали и ако то будемо разумели, онда ће свака наша тежња ка традицији бити смислена.

Уколико је традиција сведена искључиво на обичај и визуелни приказ, онда она прераста у форму која нема никаквог суштинског значаја и утицаја на живот појединца или заједнице. Постаће само један формални украс, један леп рам на безвредној и небитној слици.

. . .

Улога традиције је да у суштини буде потпора свима и да, у позитивном смислу, утиче на обликовање свих нас. Традиција је практично у функцији човека, а не обрнуто. Она помаже човеку да се одвоји од овог пропадајућег света и да му помогне да свој живот обликује једноставношћу, чашћу и моралношћу. Управо оним стварима у којима савремени свет оскудева.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Е-МАГАЗИН О ЈЕДНОСТАВНОМ ЖИВОТУ

Добро дошли у ризницу заборављеног знања наших предака.

ognjistesrpsko.rs